Treći put.

Mislim da nema potrebe da još pišem o sebi. Sve bitno već sam vam rekao. Ali priča ne bi bila potpuna bez dvojice ljudi sa kojima je počeo moj drugi put.

Vladana i Miloša.

Obojica su mi kumovi. Obojica su mi drugovi iz detinjstva. I obojica su bila stalan deo procesa.

Na prvom putu posao mi je donosio ljude. Ovde smo izabrali jedni druge.

Sa Vladanom je nastao prvi film — onaj koji je postao uzor za sve naredne. Njegova energija i beskrajna želja da stalno stvaramo nešto novo i uzbudljivo bile su i ostale moja inspiracija i pokretač.

Miloš je svojim 3D umećem uspeo da „umiri” i prilagodi modele koji se pojavljuju u filmovima, da bi sve što smo zamislili moglo da ugleda svetlost dana. Doveo je i prvog klijenta za kog smo napravili film.

Njegova racionalnost i umerenost dale su oslonac našim idejama.

Vladanova energija i Miloševa smirenost važan su deo hemije ovih filmova. I realno, bez njih ovo ne bih ni radio.

I jednog i drugog poznajem više od 50 godina.